О књизи: 1990. / Рад Џајлса Купера делује потпуно транспарентно. Дијалози су једноставни и без напора духовити, радња се одвија лако, као сама од себе (тек при поновљеном читању приметите колико вешто писац припрема будуће догађаје), личности ликова су изражајне и поуздане, чак и гротескна фигура Гана остаје потпуно људски, упркос претераној формалности његовог понашања и комуникације са подређенима. Стварно се лако повезује са нестварним: Купер описује невероватне догађаје као да не постоји ништа уобичајеније. Ликови су крајње радознали: после десет година живота у забаченом месту, нико од њих се није заинтересовао за новине, није отишао у град, нити разговарао са локалним становништвом читалац се опушта, самозадовољно реагује на шале, али чим се коначно увери у „лакоћу” жанра, писац крши правила игре: туга и саосећање увлаче се у душу читаоца као незвани гости..